Објашњена временска линија старог Рима

  • Деле Ово
Stephen Reese

    За разлику од других временских линија класичне цивилизације, већина догађаја у римској историји је савршено датирана. Ово је делимично због страсти коју су Римљани имали за писањем ствари, али и зато што су се њихови историчари побринули да документују сваку поједину чињеницу о римској историји. Од његовог настанка у време Ромула и Рема , до пропасти Западног римског царства у 5. веку н.е., постоји јасан извештај о свему.

    У сврху потпуности, ми укључиће у нашу временску линију део историје такозваног Источног римског царства, али треба рећи да је Византијско царство далеко од класичне римске традиције која је започела издајом Ромула свог брата Рема.

    Погледајмо староримску временску линију.

    Римско краљевство (753-509 пне)

    Према миту описаном у Енеиди, рани Римљани су се населили у области Лацијума. Два брата, Ромул и Рем, директни потомци грчког хероја Енеје, требало је да изграде град у тој области.

    У том смислу постојала су два проблема:

    Прво, та област поред реке Тибар је већ био насељен Латинима, а друго, да су два брата такође била супарници. Након што Рем није поштовао ритуална правила, убио га је његов брат Ромул, који је основао Рим у области познатој као Седам брда.

    И према миту,такође, овај град је био везан за славну будућност.

    753 пне – Ромул оснива град Рим и постаје први краљ. Датум даје Вергилије (или Вергилије) у својој Енеиди .

    715. пне – Почиње владавина Нуме Помпилија. Био је познат по својој побожности и љубави према правди.

    672 пне – На власт долази трећи краљ Рима Тул Хостилије. Водио је рат против Сабинаца.

    640 пне – Анкус Марције је краљ Рима. Током његове владавине формирала се плебејска класа Римљана.

    616 пне – Тарквиније постаје краљ. Саградио је неке од раних римских споменика, укључујући Цирцус Макимус.

    578 пне – Владавина Сервија Тулија.

    534 пне – Тарквиније Супербус је проглашен за краља. Био је познат по својој озбиљности и употреби насиља у контроли становништва.

    509 пне – Тарквиније Суперб одлази у изгнанство. У његовом одсуству, народ и сенат Рима проглашавају Републику Рим.

    Римска република (509-27. п.н.е.)

    Цезерова смрт Винченца Камучинија.

    Република је вероватно најпроучаванији и најпознатији период у римској историји, и то са добрим разлогом. Заиста је у Римској републици развијена већина културних особина које данас повезујемо са старим Римљанима и, иако нимало без сукоба, био је то период и економског и друштвеног просперитета којиобликовало Рим за сву његову историју.

    494. пне – Стварање Трибуна. Плебејци се одвајају од Рима.

    450 п.н.е. – Донет је Закон о дванаест таблица који наводи права и дужности римских грађана, са намером да се супротстави агитацији међу плебејском класом. .

    445 пне – Нови закон дозвољава склапање бракова између патриција и плебејаца.

    421 пне – Плебејцима је одобрен приступ квесторској функцији. Квестор је био државни службеник са различитим задацима.

    390. пне – Гали заузимају Рим након што су победили своју војску у бици на реци Алији.

    334. п.н.е. – Коначно је постигнут мир између Гала и Римљана.

    312 пне – Почиње изградња Апијевог пута, који повезује Рим са Бриндизијумом, у Јадранском мору.

    272 пне – Ширење Рима достиже Тарент.

    270 пне – Рим завршава освајање Магна Граециа, односно италијанског полуострва.

    263 пне – Рим напада Сицилију.

    260 пне – Важна поморска победа над Картагином, која омогућава даљу експанзију Римљана у северној Африци.

    218 пне – Ханибал прелази Алпе, побеђује Римљане у низу окрутних битака.

    211. пне – Ханибал стиже до врата Рима.

    200 пне – Римска експанзија на Запад. Хиспанија је освојена и подељена на низ римскихпровинције.

    167 пне – Сада када у провинцијама постоји знатан број поданика, римски грађани су ослобођени плаћања директних пореза.

    146. пне – Уништење Картагине. Коринт је опљачкан, а Македонија је укључена у Рим као провинција.

    100 пне – Јулије Цезар је рођен.

    60 пне – створен је први Тријумвират.

    52 пне – Након Клодијеве смрти, Помпеј је именован јединим конзулом.

    51 пне – Цезар осваја Галију . Помпеј се противи његовом вођству.

    49 пне – Цезар прелази реку Рубикон, у отворено непријатељској акцији против владе Рима.

    48 пне – Победа Цезара над Помпејем. Ове године упознаје Клеопатру у Египту.

    46 пне – Коначно, Цезар се враћа у Рим и добија неограничену моћ.

    44. пне – Цезар је убијен током мартовских ида. Почињу године превирања и политичке неизвесности.

    32 пне – Почиње грађански рат у Риму.

    29 пне – Да би се обновио мир у Риму, сенат проглашава Октавија за јединог владара над сваком римском територијом.

    27 пне – Октавија добија титулу и име Август, постајући цар.

    Римски Царство (27. пне – 476. не)

    Први римски цар – Цезар Август. ПД.

    Четири грађанска рата водила су грађани и војска у Римској републици. УУ наредном периоду, чини се да се ови насилни сукоби селе у провинције. Цареви су владали римским грађанима под мотом хлеба и циркуса . Све док држављанство има приступ и једном и другом, они би остали скромни и потчињени владарима.

    26 пне – Мауританија постаје вазална краљевина Рима. Владавина Рима над подручјем Медитерана изгледа потпуна и неоспорна.

    19. пне – Август је награђен доживотним конзулатом, а такође и цензуром.

    12. пне. – Август је проглашен за Понтифек Макимус . Ово је верска титула која се додаје војним и политичким титулама. Он једини концентрише сву моћ у царству.

    8 пне – Смрт Мекене, митски заштитник уметника.

    2 пне – Овидије пише своје ремек-дело, Уметност љубави .

    14 н.е. – Августова смрт. Тиберије постаје цар.

    37 ЦЕ – Калигула ступа на трон.

    41 ЦЕ – Калигула је убијен од стране преторијанске гарде. Клаудије постаје цар.

    54 н.е. – Клаудије је отрован од своје жене. Нерон се попне на престо.

    64 ЦЕ – Спаљивање Рима, које се обично приписује самом Нерону. Први прогон хришћана.

    68 ЦЕ – Нерон одузима себи живот. Следећа година, 69. н.е., позната је као „година четири цара“, јер се чинило да нико није могао дуго да се задржи на власти.Коначно, Веспациан завршава кратки грађански рат.

    70 ЦЕ – Уништење Јерусалима. Рим почиње да гради Колосеум.

    113 ЦЕ – Трајан постаје цар. Током његове владавине, Рим осваја Јерменију, Асирију и Месопотамију.

    135 н.е – Јеврејска побуна је угушена.

    253 н.е. – Франки и Алемани нападају Галију.

    261 ЦЕ – Алемани нападају Италију.

    284 ЦЕ – Диоклецијан постаје цар. Он именује Максиминијана као Цезара, постављајући тетрархију. Овај облик владавине дели Римско царство на два дела, свако са својим Августом и Цезаром.

    311 ЦЕ – Едикт о толеранцији потписан у Никомедији. Хришћанима је дозвољено да граде цркве и одржавају јавне састанке.

    312 ЦЕ – Константин побеђује Мајентиуса у бици код Понто Милвија. Тврдио је да му је хришћански бог помогао да добије битку, а потом се придружио овој религији.

    352 ЦЕ – Нова инвазија Алемана на Галију.

    367 ЦЕ – Алемани прелазе реку Рајну, нападају Римско царство.

    392 ЦЕ – Хришћанство је проглашено званичном религијом Римског царства.

    394 ЦЕ – Подела Римског царства на два дела: Западно и Источно.

    435 ЦЕ – Последњи дуел гладијатора изведен је у римском Колосеуму .

    452 ЦЕ – Атила Хун опседа Рим. Папа интервенише и убеђујеод повлачења.

    455 ЦЕ – Вандали, предвођени својим вођом Гејзериком, пљачкају Рим.

    476 ЦЕ – Краљ Одоакар свргава Ромула Августа , последњи цар Римског царства.

    Последњи догађај древне римске цивилизације

    Римљани су из једне лозе – Енејеве – прерасли у нај моћна империја на Западу, да би се срушила након низа такозваних инвазија такозваних варварских народа.

    У међувремену, оно је било дом краљева, владара које је бирао народ, царева и диктатора. Док се његово наслеђе наставило у Источном римском царству, Византинци се тешко могу сматрати Римљанима, јер говоре другим језиком и католици су.

    Због тога се пад Рима у рукама Одоакра може сматрати последњи догађај староримске цивилизације.

    Стивен Риз је историчар који се специјализовао за симболе и митологију. Написао је неколико књига на ову тему, а његови радови су објављени у часописима и часописима широм света. Рођен и одрастао у Лондону, Стивен је одувек волео историју. Као дете, проводио би сате истражујући древне текстове и истражујући старе рушевине. То га је навело да настави каријеру у историјским истраживањима. Степхенова фасцинација симболима и митологијом произилази из његовог уверења да су они темељ људске културе. Он сматра да разумевањем ових митова и легенди можемо боље разумети себе и свој свет.